''...питање Вавилонске куле, која се зида без Бога,
не зато да се са земље дође до неба,
него да се небо свуче на земљу''.
Достојевски, Браћа Карамазови
Можда се сећаш да је негде у првој половини осамдесетих година у Београду свирала рок-група која се звала ''Логика открића''? Такав, необичан назив за произвођаче рок-свирке, за нешто што ни са логиком ни са открићем нема никакве везе, уопште није редак, камоли усамљен.
У Палмотићевој улици до недавно је била нека продавница, не знам више чега, која се звала ''AxiomA''. Сада је на томе месту ''Travel agency'', нова врста фирме, али са истим називом.
Са Калемегдана се и сада могу видети два брода-ресторана, укотвљена један поред другог. Први се зове ''Дијалог'', а до њега је ''Аргумент''.
Ево, управо сада држим у руци плавичасту посетницу Самосталне трговинске радње за комисиону продају, коју сам ономад донео са новобеоградског ''Бувљака''. СТР се такође зове ''Аxiom''.
Ово су само пет примера одређене врсте. Наводим их зато што сви они показују како се поступа са речима које означавају неке од високих интелектуалних вредности и стандарда. А поступа се обрнуто од начина које такве вредности изискују. Уместо да се уложи труд како би се мишљење подигло до нивоа тих стандарда, они се спуштају доле и њима се кити нешто што са њима није ни у каквој вези. Те вредности су постале инструменталне за нешто сасвим друго. Уосталом, зашто и да се трудиш да мислиш логично, кад можеш сасвим лако да узмеш беџ, да на њега напишеш ''Логика'' и да га закачиш на своју мајицу. И онда све што ти дође у главу можеш да прогласиш својим мишљењем...
Исту ову тенденцију свлачења можеш сваки дан да запазиш на сваком кораку, у свим областима живота, од рекламе до класичне музике. Само један дан би ти био довољан да наведеш још трипут толико примера. Свуда се исто поступа са високим естетским, сазнајним и моралним вредностима, које су некад држане на високом месту.
У броју од 22. августа 2001. године ''Глас јавности'' пише како у миланској робној кући ''Ринашенте'', међу одећом која се продаје, за клавиром седи студенткиња Музичке академије Данијела Морели и свира Баха и Вивалдија. Она тако лепо заради, а класична музика помаже продају мајица, патика и гаћа.
|
