Љук Ринехарт
Како коцке кажу

превео: Вук Перишић
2006; 442 стр, 23 см, броширано
ISBN 86-7662-031-8

На почетку бејаше Случајност и Случајност бејаше с Богом и Случајност бејаше Бог. Она на почетку бејаше с Богом. Све ствари створила је Случајност и без ње не бејаше створено ништа што је створено...

Случајност посла једног човека, чије име бејаше Љук. И случајност је оживотворена (и ми видесмо славу њену, каква бејаше слава Великог Хировитог Оца) и она се населила међу нас, пуна хаоса, дволичности и хирова.

Тако започиње овајк класик из 1970-их о сексу, дрогама и, наравно, коцки. Разочарани психијатар, Љук Ринехарт, живи са својом женом и двоје деце у њиховом стану „мало горе и мало источно” на Менхетну. Незадовољан како западњачким тако источњачким философијама, наизменично пригрљујући смисаоност и бесмисленост живота, Љук се заувек мења када открива религију у простом котрљању коцке и „згранут је и преобраћен – како само бескрајно блазиран човек може да буде.”

Нека коцка одлучи! То је једина стаза ка слободи и истини за др Ринехарта и његове пацијенте. Узгледа да је секс увек једна од могућности док се они котрљају кроз сеансе терапије, односе, родитељство – чак и бекство из установа за умоболне. Љук шири своју нову религију са узбудљивом комбинацијом јеванђељске страсти и моралне ирелевантности, преобраћујући свој живот – и на известан начин читав свет – на своју руку. Када једном предате свој живот коцки у руке, све је могуће.